Данас су Беле покладе. Дан за маскаре, комендије, палалије И опроштаj свих грехова.
Никада се нисам упуштала у актуелне полемике по друштвеним мрежама, када је обележавање и што је још горе, поистовећивање, верских и друштвених празника у питању. Свети Трифун Или Дан љубави. Свети Лука Или Ноћ вештица. Код мене је то одавно кристално јасно.
Никада нисам била претерани традиционалиста, а корене писанија које читате, треба тражити у једном дивном обичном детињству и можда себичној родитељској потреби да, иако можда све то није у тренду, својој деци оставим сећање на исто. Нисам никада била противник обележавања разних друштвених догађаја, сакупљених негде у мимоходу са урбаним светом И жељом да ове наше “сељачке” заборавимо. Е па ако сте прихватили Ноћ вештица, било као повод за маскараду Или прилику за добру журку, спремајте се, данас су Беле покладе.
Празник потиче од паганских корена и прославе култа Сунца и доласка пролећа и обележава се сваке године последње недеље пре почетка Ускршњег поста. Маскирање је некада било главни део Покладских ритуала, јер су се људи на тај начин борили против злих сила које су им наносиле штету. У многим селима, веселе провоке под маскама, сачињене од вила, вештица, принцеза, свадбарских сватова И оних чији дизајн, по обичају потписује баба, измамиће Вам осмех на лице, кад уз песму и игру ушетају у ваше двориште. Дарујете их колачима, воћем Или јајима, јер верујте, нема лепшег коха кад се кући са пуном котарицом врате.
Фото- Миона Величковић, Деца из Мангине мале, село Крушар
А чим први мрак прекрије село, на раскрсницама се пали ватра, као симбол почетка нове родне године И како је моја баба говорила, да ” згрејемо” пролеће да брже дође. У неким селима, овај обичај зове се “пиривеј”. Обично се свежањ сламе Или шаше од кукуруза увезе у ракље високе гране И запали. Они спретнији прескачу ватру а они спорији, бивају први гарављени пепелом. Дан поклада је дан весеља и међусобног праштања увреда. Због тога се ове покладе негде називају и “проштене”, а сам празник – „прочке“.
