Култ “ Записа” – светог дрвета, у српском народу вишевековна је традиција.
Ретка су села у Србији која немају барем један запис. Свето дрво обично се налазило у центру села, али се у неким поморавским селима, попут Мијатовца и Супске, записи могу наћи на ободу насеља или на породичним имањима. Дрво се записом именовало урезивањем крста у кору дрвета, на западној страни, тако да онај, који стоји испред њега, може да гледа према истоку, као према олтарском простору у цркви.
Храст лужњак у Србији је поштован од давнина и има митску симболику, па је често бивао место литијског окупљања мештана.Веровање да овакво свето дрво штити село од којекаквих недаћа и непогода поштује се и данас, те се опале гране и трула кора са њега никако не дира. Његова улога посебно је истакнута у време обележавања сеоске славе –заветине, када се око записа окупи читаво село. Светковина је започињана читањем молитве, за здравље и родну годину, након чега би литија обилазила око дрвета три пута а урезани крст и само место, поливало црвеним вином. Често се поред дрвета – записа, налазе трпезари, направљени од неког већег камена или дрвета, где се остављају дарови и венчићи цвећа.
Записи у ћупријским селима
У селу Супска некада је постојало седам записа. Многи од њих, како мештани кажу, расли су на околним ораницама, на омеђеним подручијима крај реке, док је у самом селу освештано 4 записа. Данас, у атару Супске крошње шире четири записа, два храста, дивља крушка и липа а један од најстаријих записа, налази се у дворишту породице Ђорђевић.
Мијатовац је село са три записа. Један од њих налази се у домаћинству породице Димитријевић и један је од најстаријих записа у овом крају. Овај горостас међу храстовима лужњацима, атрактиван је у туристичком смислу, с обзиром на његову очуваности и дуговечност, раскошну крошњу и чињеницу да је као такав уписан у карте као ратна кота. Храст је неколико пута одолевао ударима грома и пожару, у коме је добар део стабла и грана оштећен, али иако видно оштећен, овај лепотан и даље листа.
У атару села Вирина има четири записа, од чега је најстарија дивља крушка у тзв. “Горњој мали”. Крушка се налази у приватном дворишту али је домаћини са пуно пажње негују иако је добар део грана, због старости, одавно осушен.
Запис у селу Паљане оставиће вас без даха. Колико је стар храст лужњак нико са сигурношћу не зна, али га сигурно још дуго, ни једно дрво у селу неће надвисити. Они који живе у непосредној близини, кажу да су сеоски пут због овог записа померили, јер нико није хтео да крошњу, а камо ли стабло храста исече. Мештани још увек поштују традицију окупљања око записа, по васкршњем уторку и за сеоску литију, а они који крај њега старе, причаће потомцима приче, да у стаблу овог столетног храста лужњака, има више десетина куршума војски које су походиле ове крајеве.