Пропланци, шуме, утабани путељци, чист и свеж ваздух и гостопримљиви домаћини, разлог су више да посетите село Исаково. Легенда каже да је село добило име по краљу Исаку, властелину Каравлашке области и царевићу Влахије. Првобитна насеобина пастира и печалбара у доба доба Римљана, била је кастела са војним посадама и успутна станица за одмор путника намерника, а данас, ово је село у коме се више од 70 одсто становника налази на привременом раду у иностранству. Поморавци ово село називају влашким, јер се мештани изјашњавају као Власи. Народ са специфичном културом, традицијом и обичајима. Негујући своје историјско наслеђе, Исаковчани своју културу вековима преносе на покољења, па су тако сачували влашки говор, обичаје, песме, музичке мелодије.
Једна од најлепших богомоља у крају, посвећена Светој Петки налази се управо у овом селу, а мештани су нарочито поносни на своју цркву, јер су њену изградњу и фрескописање у потпуности сами финансирали. Изградња цркве започета је 2004. године а 2019. године освештан је животопис цркве. Цркву су живописали познати фрескописци Станоје Богићевић и Стефан Деликонић а фреске и иконостас даривали су мештани. Слога кућу гради, каже стара народна, а Исаковчани су нас на свом примеру у то и уверили. Последњих година, локална самоуправа асфалтирала је неколико важних путних праваца у селу а мештани су се и сами организовали и формирали удружење “Дијаспора Исаково” у оквиру ког се прикупљају средства која се усмеравају на инфраструктурно сређивање самог села. До сада је постављена ограда око фудбалског игралишта, редовно се уређује сеоско гробље и порта цркве а у наредном периоду требало би да отпочну радови на сређивању вишенаменског објекта који се налази на улазу у црквену порту.
Пољопривреда, сточарство а последњих година воћарство најзаступљеније су пољопривредне гране којима се мештани Исакова који нису на привременом раду у иностранству баве. На побрђима изнад села пружају се засади органских плантажа воћа, претежно јабука, а ови простори ништа мање не погодују засадима шљиве, кајсије и крушке. Традиционални специјалитети овог краја су хомољски сир, качамак и незаобилазна домаћа ракија, а љубазни домаћини потрудиће се да уживате у амбијенту сеоског домаћинства које у потпуности осликава дух старих времена.
Предели око Исакова као створени су за авантуристе и љубитеље активног одмора. Најпотпунији доживљај природних лепота овог краја доживећете вожњом популарним квадовима, па зато не изненађује чињеница да је сваке године на традиционалном окупљању љубитеља оваквог вида адреналинског спорта све више учесника, не само из земље него и из иностранства. Иницијатива мештана да се уреде путеви ка потенцијалним излетиштима у околини села а љубитељима пешачења и планинарења на коришћење пружиле уређење и обележене пешачке стазе и организоване пешачке туре, наишла је на одобравање локалне самоуправе и свих мештана, па у наредном периоду треба очекивати реализацију овог пројекта. У односу на остале врсте туризма, Исаково поседује изузетне потенцијале за развој ловног туризма. Од дивљачи ниског лова, у рејону села, којим газдује ловачка секција Вирине, заступљени су зец, фазан и пољска јаребица док су главни представници дивљачи високог лова јелен, срна и дивља свиња. Ловиште има неколико високих чека а недавно је једна у знак добродошлице, постављена на самом улазу у село.
Неговање традиције кроз фолклорне игре и песме важно је за очување идентитета и интегритета сваког народа. Када то још чине они који не живе у држави матици, све то добија још већи значај. Управо зато, уочи Ускршњих празника, КУД “Хореум Марги” из Исакова организује Фестивал фолклора и народног стваралаштва на коме, поред домаћина, учествује велики броја фолклорних ансамбала из земље и окружења.
