Не могу да се већ данима отмем дивном осећају које изговарање речи праскозорје у мени изазива. Још драже ми је, јер је управо ова реч проглашена за најлепшу српску реч, и то гласовима деце.
Праскозорје је словенска реч која означава време пред излазак сунца, кад пуца зора.Ни једна реч као праскозорје, не носи тако дубоку симболику почетка, рађања и неке нове наде.Можда јер је јутро одувек било моје омиљено доба дана. Док сви спавају, та тиха топла тишина коју сам са собом као успомену на детињство понела и коју својој деци у наслеђе остављам. На томе сам неизмерно захвална.
Можда су нас последњих година неки догађаји и нека сурова реалност, вратили неким правим вредностима. Оним приземним и исконским. Чувајте своја праскозорја. Нека вам свако нову наду донесе, и будите захвални на ситним моментима среће и осећању благости које се са сваким новим праскозорјем рађа.