Црква Свете Тројице у Јовцу, познатија и као Храм Силаска Светог Духа на апостоле, једна је од најстаријих у Поморавском округу. Због свог архитектонског и културно-историјског значаја од 2007. године, налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.
Црква је саграђена је на темељима грађевине из 17. века, на побрђу изнад моста и дуже од једног века тихо бди над селом, као духовни центар али и симбол историје и бурне јовачке прошлости. Грађевина на којој је садашња светковина изграђена, просторно је била знатно већа од данашње цркве а садашњи изглед, добила је градњом у неколико етапа током 19. и 20. века. Захваљујући томе, закључујемо да је заправо Јовац некада било веома напредно село са великим бројем становника, јер величина једног села и његова економска моћ мерила се по томе колико је велика црква у том селу. Она такође поседује антиминс из 1772. године, коју је освештао управо митрополит Софроније Јовановић и коју је поклонио цркви у Јовцу. По томе знамо да је Јовац имао цркву пре ове садашње. Данас се тај антимис чува у манастиру Каленић и он има значајну културно-историјску баштину, каже Јелена Јанковић, професорка српског језика из Јовца.
Два су начина да се ода почаст онима коју су животе дали у рату, кроз тишину и сећање.
Прекоморавска села данашње територије ћупријске општине, Дворица, Јовац, Остриковац и Мијатовац, за време Великог рата под аустроугарском окупацијом, непријатељима су била од важности између осталог и због постојања железничке пруге и моста преко Мораве, веома битног за комуникацију и транспорт материјала и људства. На основу сачуваних докумената, најмање 141 мештанин Дворице, Доњег и Горњег Јовца погинуо у Ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, међу којима и 12 носилаца Албанске споменице из Дворице и Јовца.
У порти Цркве Свете Тројице налазе се и два споменика. Један је посвећен жртвама балканских ратова и Првог светског рата, који су 1935. године, подигли управо мештани Доњег Јовца, Горњег Јовца и Дворице, а на њему се налази и списак погинулих бораца. На самом врху споменик налазила се фигура краља Александра, која је уклоњена након завршетка Другог светског рата, и постављена бакља. После више деценија, уз благослов свештенства, наместо бакље, постављен је Часни крст. Одмах поред налази се и споменик седморици црвеноармејаца који су погинули у једној борби током 1944. године. Ексхумацијом 1962. године, пребачени су на Руско гробље у Јагодини.
Фото: Јелена Јанковић