Сваки Фића је једна прича. А прича Веска Нешића из Ћупрује, познатијег као чика Веско започела је пре равно пола века, када се у његову гаражу, породицу и срце уселио малени бели лепотан – Застава 750, популарни фића.
“Купио сам га 1973. године, директно из фабрике, и ја сам до данас први и једини власник. У то време, овај популарни четвороточкаш коштао је око милион динара и који динар преко, за порез и регистрацију, али и да је требало коју пару више дати, не бих се двоумио, започиње своју причу чика Веско.
У то време, фића је засигурно био највољенији ауто у држави. Делови јефтини и доступни на сваком киоску, а ретко се који власник фиће није сам опробао у његовом сервисирању, нарочито ако га мука задеси на путу. “ Нема вам ту неких великих кварова. Ременица, кајш ако се искида или лер дизна, ако се запуши. И то је. Поправак траје док испијете кафу са мајстором, каже Веско.
Породица Нешић пропутовала је својим фићом читаву бившу Југославију, па чак и земље у ближем окружењу. Са њим је, присећа се чика Веско, четворочлана породица ишла на дуже релације, чак и до Јадранског мора. Деци тесно, пртљага колико ти воља али је опака машина јуначки издржавала пређене километре.
“ Мој брат је овим фићом неколико пута путовао на море. Ја сам волео више планине, а за мог “фићка” препрека није било. Иде и узбрдо и низбрдо. Убациш у прву, мали гас и нема узбрдице уз коју није изашао. Ако неће напред, у рикверц гарантовано излази, са поносом хвали своју машину чика Веско.
Његов љубимац и након пола века изгледа као да је јуче сишао са производне траке. Осим фарбања у идентичну белу боју, које је препустио мајстору, чика Веско се са посебном пажњом стара о свом лепотану. Тако је и најситнији штраф очишћен а мотор угланцан, као из апотеке.
“ Фића је у перфектном стању. Пали из прве, и по киши и по снегу. После сваке вожње, обришем прашину и угланцам га. Угланцам и лептир прозоре да ми се цакле на сунцу. Шта ћу, тако смо нас двојица навикли, а тако ћемо вала докле нас снага служи.
Каже да је фића одавно заузео своје место у њиховој породици. Равноправно, као друг члан. На питање, да ли би га икада продао, као из топа одговара: Нема тих пара.
Производња популарног Фиће у крагујевачкој “Застави” по лиценци “Фиата 600” почела је давне 1955. године и трајала пуних 30 година. Последњи фића је производну траку напустио 1985. године и преселио се у легенду. Заљубљеници у ове мале четвороточкаше често воле да кажу да се фића воли, а сви остали аутомобили возе. Зато не изненађује чињеница да где год се појаве ови лепотани привлаче велику пажњу, а велику улогу у томе да се ауто који је словио за “националну класу” не заборави, имају удружења љубитеља фића каквих је у Србији неколико. Једно од њих основано је управо у Ћуприји 2021. године а чланови удружења љубитеља старих возила “Фића 035” прошле године на плажи крај Велике Мораве организовали су први фића фестивал под називом “Фићом кроз Ћуприју”.
Традиција се наставља па ће тако средином септембра, на истом месту бити организовано још једно окупљање популарних “фићиста”.