Плантаже ораха све више ничу широм Србије јер је узгој веома исплатив иако су почетна улагања већа и треба мало дуже чекати на род. На територији Поморавског округа има око 60 хектара већих засада под орахом који су подигнути последњих неколико година, а сваке године све је веће интересовање за производњу овог коштуњавог воћа, кажу у Пољопривредно саветодавној и стручној служби у Јагодини.
Веће плантаже налазе се у Деспотовцу где је под орахом око 30 хектара. Председник Удружења воћара и виноградара ,,Плава шљива“ из Деспотовца Саша Нешић каже да је све више људи заинтересовано за производњу ове културе.
” Иако је код узгоја ораха у старту веће улагање, касније је потребно много мање новца. Постоје бројни разлози због чега је узгој исплатив. Орах може дуго да стоји у љусци па се лакше складишти док је за друго воће потребна хладњача или прерада. Цена на тржишту не варира, а дефицитаран је. Може да се продаје и на нашем тржишту и да се извози – каже Нешић.
У деспотовачкој општини постоје две веће плантаже од по пет хектара. Плантажа под америчком сортом чендлер влаништво је Граде Којадиновића из Деспотовца који живи у Шведској, док се Живорад Зарић из оближње Липовице, који живи у Швајцарској, одлучио за домаћи сејанац. Обе плантаже одржава Саша Нешић који је по струци пољопривредни техничар.
“Водећа сорта на Којадиновићевој плантажи је амерички чендлер, а опрашивач је франкет. Има 1.200 стабала и око 10-15 одсто је опрашивач. Плантажа је сада у шестој години и мислим да је прва подигнута плантажа са чендлером у Србији. Ова сорта има бољу цену и ,,прођу“ у свету јер је берзанска роба. Језгро је бело, лако се одваја. Пошто је то такозвана побољшана пирамида, на три-четири спрата, плодови се сакупљају механички, рађа већ у другој години, за разлику од домаћег који почне да рађа између пете и седме године – каже Нешић.
Како каже наш саговорник, ово орашасто воће сади се за наредне генерације а пун род се очекује око десете године иако већ сада рађа.
-Озбиљна су улагања у плантажу ораха али је добро да има заинтересованих људи. Добро је што људи који раде у иностранству улажу у пољопривреду. Улагање са наводњавањем, оградом, припремама терена, садницама на плантажи од пет хектара, износи око 100.000 евра. Власник размишља и о производњи ораховог уља, али су му потребна скупа постројења – каже Нешић.
Нешић наводи да одржавање плантажа ораха захтева доста рада и труда.
-Није тачно да се орах посади и да не мора ништа да се ради око њега. Изискује доста рада и труда. Без хемијског третирања и орезивања не би имао добар прираст. Орах није отпоран на бактериозну пламењачу, као и на још нека гљивична обољења. Зато мора редовно да се ради заштита. Такође, мора да се ради и прихрана – каже Саша Нешић.
Орах се сади у јесен или у пролеће, мада се по саветима стручњака препоручује јесења садња, јер су тада и климатски услови бољи, а и сам прираст садница је већи у току прве године од формирања засада.
Текст и фотографије: Јелена Лукић