За ову “апаратуру” како је мој деда називао казан за печење ракије, кажу да је један од најгенијалнијих изума човечанства. Службени назив који се некако у народу сам наметнуо и одомаћио “весела машина”, у пракси се веома лако да проверити, нарочито ако сте један од сарадника и жедних, извињавам се ,вредних помагача у студиозном процесу производње ракије.
Забелешке кажу да производња ракије у Срба датира још из доба Немањића, када се на двору производила медовина а да су тек са доласком Турака стигли и први бакарни казани за печење ракије. Случајност или не, тек први пријављени проналазак у тадашњој Управи за заштиту индустријске својине Краљевине СХС је Патент „Строј за печење ракије” Милана Јовановића из Новог Сада из 1921. године.
Од тада до данас, ракијски казан се није много изменио а техника печења ракије, углавном је иста. Ову констатацију, у моменту ће демантовати сваки српски домаћин са подужим стажом печења ракије, јер како кажу овај мајсторлук мора добро да се изучи.
Мој деда и није био неки стручњак за печење мученице, али је по препоруци лекара, свако јутро уз кафу, испијао по једну љуту, јер лекари ваљда знају шта је добро за здравље. Отац је ракију пекао од шљива из нашег шљивика, али ни током печења а ни кад одстоји, ретко кад је свој производ дегустирао. За рођење првог унука, отпечатио је буре старо 20 година а пре неку годину, по својој жељи направио етикете и флаширао неколико врста ракије. Да их отворимо, за неке лепе дане…
Славе, свадбе, испраћаји, рођења, сахране, ма ништа вам у Србији не иде без ракије. Ракија се пије као аперитив, пре јела, током јела, након јела, за бољу пробаву и као лек, за бољу циркулацију, против вируса и за боље расположење. Домаћи стручњаци кажу да за добру ракију не треба само добар казан, него и добра комина, што значи да не “преври”. Остало је историја, како кажу домаћини, избегавајући да открију тајну добре ракије, али зато здушно препричавајући догодовштине током и након печења домаће.
Стручни сарадници кажу да треба избегавати ракију од које боли глава. Слажу се да ће уз “веселу машину” и највећи “баксуз од човека” омекшати и да ће се уз коју чашицу завађени помирити и изгрлити. Исто тако кажу, да је за овај вишедневни процес производње, потребна добра кондиција и снага, јер се човек током дегустације ,ако није у форми брзо умори.
Било како било, не добисмо ни један ваљани рецепт за добру ракију. Али је научисмо да ракија без Србa не ваља, или обрнуто, како вам се више допада.
Живели!