На обронцима Јухора и плодне моравске долине, тик уз железничку пругу Београд – Ниш налази се село Остриковац. Први подаци у писаним документима потичу из 19. века а по први пут се као насеобина у пописним књигама Кнежевине Србије спомиње од 1818. године. Педесетих година прошлог века у атар Остриковачки улазе засеок Андровица и село Равново, а насеље се из песковите моравске земље шири дуж железничке пруге и пута Гиље- Варварин. Око територијалне припадности ових засеока дуго су се водили сукоби јер мештани нису желели да припоје Остриковцу а ни Мајуру ,који је полагао право на Андровицу. Да су сукоби почели да прерастају оквире локалних, говори податак да је у том сукобу морао да интервенише и старешина Среза Беличког и донесе извршно решење којим су 1927. године одређене граничне линије између атара села и поменутих засеока.
Остриковац је добио име по трави острику а предања говоре да је село настало расељавањем и умножавањем равновачких појата и ширењем насеља ван старог коритишта Велике Мораве. Не тако давно, Остриковац је поред Јовца и Дворице био синоном за квалитетне сорте винове лозе и још квалитетнија вина. Плодна и сунчана побрђа повише села и повољна клима погодивала су засадима племените лозе а вина са Јовачког виногорја постала су позната широм Европе.Традицију виноградара и култ вина данас љубоморно чувају свечари Светог Трифуна, заштитника винограда а до скоро се у селу 14. фебруара, на празник љубави и вина одржавао Вински бал.
До 2016. године кроз Остриковац је пролазила пруга. Интересантна је прича да је станица пруге Београд-Ниш заправо била у Остриковцу, али је због Нешице Миленковића, личног пријатеља Краља Милана и тадашњег народног посланика који је родом био из Јовца, станица је уписана као Јовац. Дуго су Остриковчани покушавали да исправе за њих “велику неправду” али је омања станица Јовац у Остриковцу, остала уписана у свим картама железничког саобраћаја.
Село дуго није имало цркву а захваљујући благодарности успешног привредника из Остриковца, Драгише Милојевића, у селу је изграђен храм Преображења господњег.
Остриковчани су веома поносни на спортске успехе Фудбалског клуба “Поморавље” и могу да се похвале традицијом дугом више од 6 деценија. Данас на игралишту “Црна бара” стасавају неки нови млади играчи а у знак сећања на оне који су поставили чврсте темеље, најважније споредне ствари на свету, сваке године одржава се меморијални фудбалски турнир.