Интегрална заштита биља представља систем заштите биља који подразумева коришћење више метода сузбијања штетних организама у циљу спречавања пораста њихове бројности, интензитета заразе које прелазе праг штетности. Овим системом дозвољава се извесно присуство штеточина али испод економског прага штетности, али не и њихово уништавање.
Једна од мера интегралне заштите биља која се примењује у засадима у периоду мировања вегетације је механичка мера која се обавља са другим редовним агротехничким, помотехничким мерама у засадима. У овом периоду пре свега треба обавити крчење насељених и оштећених стабала. Ова мера се односи на одстрањивање из воћњака и винограда заражених садница са бактерозним раком корена. Извађена стабла треба уништити и на тим местима не садити поново 3-5 година, док се не распадну остаци корена у земљишту који су заражени са овом бактеријом. Такође треба извадити и стабла вишње на којима има појаве жилогриза (Цапнодис тенебрионис) или шиљокрилца (Перотис лугубрис). Нападнута стабла је потребно уклонити, на местима где је извађено заражено стабло обавезно је извршити третирање са земљишним инсектицидима ради уништавања ларви које се налазе у земљишту. Извађена заражена стабла избацити из воћњака и обавити спаљивање.
Уклањање летораста заражених од проузроковача болести још једна је од непестицидних мера којом се смањује потенцијал заразе бактериозне пламењаче јабучастог воћа и сушење цветова и гранчица коштичавог воћа. Када се врши орезивање воћака треба орезати гранчице на којима има рак рана и оне које су сасушене јер могу бити потенцијални извор заразе за наредну годину наведеним патогенима.
– Уклањање летораста и ластара са положеним јајима, ларвама или одраслим штеточинама – ова мера уклањања ових летораста и њихово уништавање може бити основна и једина мера заштите од многих штеточина као што су: прстенар малине, мува галица малине, гриња леске и рибизле и неке друге штеточине. У току редовне зимске резидбе воћака из крошњи је потребно уклонити леторасте са карактеристичним јајним леглима кукавичје сузе као и зимска гусеничка легла (глоговац, жутотрба) као и јајна легла губара која се налазе на кори стабала.
– Одстрањивање сасушеног опалог лишћа из воћњака, гранчица и плодова – одстрањивањем лишћа из воћњака уклањају се и многи проузроковачи обољења воћака који презимљавају у лишћу (Вентуриа инаеqуалис, Полyстигнум рубрум и други), може се обавити и заоравање зараженог лишћа и на тај начин се смањује потенцијал заразе за наредну годину. Такође сакупљање лишћа, гранчица и плодова и њихово механичко уништавање (спаљивање, закопавање и сл.) у великој мери снижава популације штеточина које презимљавају у листовима (стеница крушке, пипа воћки, минери листа). Обрадом земљишта испод воћака и уништавањем отпалог лишћа уништавају се мољци који презимљавају у или на тлу (мољци тачкастих и врећастих мина те патуљасти мољац минер). Потребно је извршити и уклањање мумифицираних плодова из крошњи као и мумифицираних плодова заражених Монилиом.
Саветодавац за заштиту биља
Дипл. инг. Љиљана Јеремић