Када помислите на Жупу и Александровац, прва асоцијација су вам блага побрђа овог винородног краја, виногради и најбоље вино. Добра земља, повољна клима и вредни људи, разлог су што се за Жупско виногорје чуло далеко ван граница наше земље, а о квалитету вина говоре многобројне награде којима тешко да се која винарија или вински подрум са овог поднебља није окитио.

Ако вас пут нанесе овим крајем, тешко да ћете одолети а да не посетити неку од винарија или винских подрума, које је у Жупи на десетине. Запуштених и запарложених винограда готово и да нема. Према последњим подацима, највеће површине под виноградима налазе се у општинama Трстеник и Александровац, па са пуноим правом ове крајеве, све чешће називају колевком српског винарства.

Вековна традиција узгајања врхунских сорти грожђа, превасходно аутохтоних попут тамјанике, прокупца и жилавке, на винску сцену донела је нове винарије, младу крв и наследнике који са великом вољом обнављају старе и подижу нове засаде. Породично наслеђе се не заборавља, и готово да свака од малих породичних винарија има сличну а истовремено посебну причу о првим “гиџама” засађеним у малом породичном винограду, на косинама повише родног села, од којих данас на винско тржиште пласирају врхунска вина.

Фото: Винарија Радосављевић

Фото: Винарија Радосављевић

 

Винарија “Радосављевић” из Шљивова више од деценију негује традицију и квалитет у производњи вина и домаћих ракија. Младен Радосављевић, припада четвртој генерацији Радосављевића, који је винарска искуства свог оца и дедова, уткао у темеље нове модерне винарије са препознатљивом винском понудом.

По завршетку факултета, за разлику од многих коју су своје каријере настављали у великом граду или се отиснули преко границе, ја сам се вратио на своју дедовину. Моја породица се одувек бавила производњом вина и ракија, мада не у оваквом обиму колико то данас радимо. Од самог почетка, моја жеља је била да обновим породичне засаде, увећам и осавременим производњу, али да од квалитета ни по коју цену не смем да одступим. Тако је и данас, започиње своју причу Младен Радосављевић.

Винарија Радосављевић налази се у Крушевцу, док је производни погон лоциран у Жупи, у Александровцу. Поред регистроване винарије, Радосављевићи имају регистровану и дестилерију, где се поред производње вина, баве и производњом домаће ракије.

Наша винарија годишње преради у просеку, 40 тона грожђа. Капацитет винарије је 30 хиљада литара годишње док је капацитет дестилерије око 20 хиљада литара. У понуди имамо вина тамјанику, прокупац, шардоне, совињом мерло и грашац, а у асортиману ракија предњаче дуња, крушка, шљива и лоза.”

Засади винарије Радосављевић налазе се у подножју села Шљивово, у плодном жупском виногорју. Тренутно, на шест хектара имају засаде и винове лозе и воћа, што према речима власника винарије није довољно за годишњу производњу, па тако већ 13 година имају сталне кооперанте од који набављају додатне количине грожђа.

Њихова вина и ракије од пробраног воћа, налазе се на винским картама многобројних ресторана и угоститељских објеката, а у последње три године вина од аутохтоних домаћих сорти грожђа попут тамјанике, прокупца и жилавке, имају велику пролазност и на иностраном тржишту.