Ђурђевско јутро у Јовцу почиње потрагом за капијама. Ако вам капије нема, кажу мора да у кући имате девојку за удају!
И ове године, на друштвеним мрежама освануле су фотографије сеоских дворишта без капија, што је за све осим за Јовчане и мештане прекоморавских села и даље неуобичајена појава. Обичај да се домаћинима који имају девојке за удају, по ноћи уочи Ђурђевдана, скидају капије, још увек се задржао у неким моравским селима, а домаћини са додатном нервозом дочекују прве ђурђевданске петле. Од када датира овај обичај, ни најстарији мештани не могу да кажу, али се са сетом сећају да је и у њихове младе године, тако било.
“ Некада су капије биле дрвене, шкрипе а и пси не престају да лају. Очас посла мораш да је скинеш и још брже однесеш. Па ако те домаћин опази, трчи колико те ноге носе. Тражиле се вратнице по селу и околним баштама и по неколико дана, смејуље се старији мештани на питање јесу ли и они то у младости радили.
У Јовцу, се потрага завршава у центру села, на мосту, где је ранијих година на Ђурђевдан уредно било наслоњено и десетак окићених капија.
Сада, кад многи од нешто старијих мештана, имају ћерке ил унуке за удају, са негодовањем гледају на ове ноћне подухвате будућих женика, јер већ зором крећу у потрагу за капијама. Можда ово и није најпопуларнији начин да се девојкама изјави љубав, јер вам ову активност домаћин, девојчин отац неће тако лако опростити. Било како било, девојке се на ово само загонетно осмехују.
Обичај је да се уочи Ђурђевдана капије ките ђурђевским цвећем, грабом, врбовим гранчицама и ђурђевком, а у многим селима и данас мештани одлазе у поље како би убрали биљке којима ће украсити капију. Девојке и младе домаћице надмећу се која ће капију лепше окитити а оне у чијем се дворишту још није заиграло свадбено коло, на ђурђевскои јутро остану без капије. По старом веровању, та девојка ће се током исте године удати.
Фото : Facebook страница Село Јовац