Иако порекло води са далеког истока, Јапанска јабука познатија као “каки” јабука, последњих година одомаћила се на тлу Србије. Да јој наша клима и тле одговарају, доказ је све већи број мањих плантажних засада јапанске јабуке који ничу у различитим крајевима земље али је и поред тога за већину људи ово необично воће права атракција, нарочито ако расте у вашем комшилуку.
Станислав и Вида Дабић из Ћуприје дрво каки јабуке посадили су пре десетак година и сваке јесени у њиховом дворишту крупни наранџасти плодови привлаче знатижене пролазнике.
“ Садницу је са мора донела наша комшиница и наша деца а и ми сами одушевили смо се изгледом али и укусом специфичних плодова. Зато смо одлучили да посадимо једну садницу и ето иако самоуки, успели смо да је однегујемо а она нас сваке јесени, а ове више нo икад, награди богатим родом”, кажу Дабићи.
Током читаве године, ова егзотична биљка прави је украс њиховог дворишта. Након цветања и заметања плодова, загасити кожасти листови у јесен у потпуности опадну са грана а раскошна крошње раскрили се од тежине крупних наранџастих плодова.
“Јапанска јабука по боји подсећа на наранџу а по изгледу више наш парадајз јабучар. Укус, неодређен, нешто попут диње, јабуке или наранџе. Најускуснији су плодови који се најдуже задрже на гранама, када толико омекшају да се могу конзумирати и кашичицом. Ми их конзумирамо свеже али планирам да ове године од преосталих плодова направим слатко или џем, каже Вида Дабић.
Биљка не тражи посебну негу.”
Мало ђубрива, умерено заливање у летњим месецима а оно што је важно никакво третирање против биљних болести није потребно, јер је штеточине у широком луку заобилазе каже Светислав Дабић и додаје да су ове године са само једне саднице обрали око 200 килограма каки јабука.
Попут мушмуле, јапанске јабуке беру се током октобра и новембра, када у нашим воћњацима готово да нема ми једног јединог плода. Вида Дабић и у томе види симболику јер каже да су за њихову породицу управо та два месеца у години од судбинске важности.
” Четвртог дана октобра пре равно 55 година смо се нас двоје упознали, наредне године, на исти дан родила се наша прва ћерка. Новембра, 29. смо се венчали и ето за који дан са ћеркама и петоро унучади, славићемо пуних 55 година брачног стажа, уз осмех каже Вида. Толеранција, љубав и поштовање, то вам је рецепт за дуговечност брака, каже њен супружник Станислав, уз опаску да заједнички живот, као и сваку биљку треба неговати. Само тада може да годинама траје и берићети.