На подручју средњег Поморавља, евидентирано је око стотину неолитских насеља, међу којима је и подручје општине Ћуприја, са неколико археолошких локалитета у окружењу, попут Стублине у Супској, Кафилерија и Краљево поље.
Ископавања на локалитету Краљево поље надомак Ћуприје, започета су осамдесетих година прошлог века да би се након годиово тридесет година, интензивирала крајем 2019. године, приликом изградње гасовода Турски ток. Том приликом, нађена је значајна количина делова керамичког посуђа, разноврсне антропоморфне фигурине из периода 4 ипо хиљаде година пре нове ере, као и различити производи занатске делатности.
Фото: Музеј “Хореум Марги Равно” Ћуприја
Реч је о винчанском насељу из периода млађег неолита, које се простирало на површини од 20 хектара, са веома добро очуваном архитектуром у дубљим слојевима и разноврсним покретним материјалом. Највећа количина материјала је из праисторијског периода , винчанске културе, али има и предмета који припадају енеолиту и бронзаном добу, као и античком периоду. Број досадашњих налаза, далеко је већи него на осталим околним локалитетима, са иконографијом и фигуринама карактеристичним за винчански културу.
“ Материјал који је у протекле две године, пронађен на неолитском локалитету “Краљево поље” надомак Ћуприје, налази се на типолошкој и хронолошкој обради, и очекујемо да се до краја године нађе у музеју и посетиоцима буде презентован као део сталне поставке праисторијске збирке музеја, која је са око 3.000 пописаних предмета материјалне културе, уједнои најбројнија и најразноврснија збирка коју ћупријски музеј баштини, каже Новак Новаковић, директор музеја “Хореум Марги Равно”, и истиче да су ова истраживања од велике важности због формирања мапе праисторијских локалитета у ћупријској општини.
Када су даља истраживања ових локалитета у питању, ми смо упућени на екстерне сараднике и институције попут Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца, јер њихова динамика, диктира даљи ток истраживања. У току ове године нису планирана даља ископавања на овим локалитетима, јер је највећи број парцела, у приватном власништву, што онемогућава детаљније планирање археолошких ископавања. Други разлог је што ћупријски музеј нема довољан број стручног кадра, који би самостално могао да обавља послове у археолошким истраживањима, па се у највећој мери ослањамо на сродне институције, наставља Новаковић.
Фото: Музеј “Хореум Марги Равно” Ћуприја
“ Оно што је веома важно јесте утврђивање степена заштите на овим локалитетима, које ћупријски музеј већ дужи низ година ради са Заводом за заштиту споменика из Крагујевца и Археолошким институтом из Београда. Ово је једини начин да се спречи даља девастација локалитета и што је још важније, онемогуће дивља археолошка ископавања, која представљају проблем, не само на територији наше општине него и на осталим локалитетима широм Србије, додаје Новак Новаковић.
Наша очекивања су да се и овај локалит, попут античког града Хореум Марги, прогласи за археолошко налазиште и стави под заштиту. План је да ти археолошки локалитети и након ископавања, буду живи и на самом локалитету, кроз одређене садржаје које ће посетиоци моћи да виде, али и да значајнији део те поставке и материјалних остатака, ипак буде презентован у сталној поставци музеја, закључује директор Новаковић.