Да ли знате да у Србији, на сопственој тераси, можете да гајите биљке из Камбоџе, Мексика, Сахарске Африке? Представљамо вам Мају Васић, чланицу и ПР Гљиварског друштва Нови Сад, једну од “пионира” алтернативног баштованства.
“Ја сам своје детињство провела у Срему, код баке и деке на селу, и читав свој живот сам провела чепркајући по земљи, започиње своју причу ова интересантна дама, гљиварка, “светска путница” а по вокацији, професорка српског језика и књижевности. Посао наставника и школске клупе, заменила је природом и далеким дестинацијама са којих се поред успомена у срцу, враћала са различитим семењем егзотичних биљака, које су се брзо прилагодиле нашој клими и данас расту у њеној башти у срцу Новог Сада.
“ Гајим оно што не могу да купим на пијаци. Са свих путовања донешем по нешто. У мојој “баштици”, која се простире на скоро 1.000 квадрата, расту биљке из Бразила, Камбоџе, Сахарске Африке а у последих десет година једино што радим за новац, јесте продаја семена и садница тих биљака за које сам доказала да успешно могу да се гаје и код нас. Од егзотичних биљака успева Луфа или сунђераста тиквица, која подсећа на краставац, јер има дугачку врежу која може да нарасте и до 8 метара. Плодови ове биљке у исхрани се користе док су мали, а када биљка презри, са плода се огули кора и добијете природни сунђер, који можете користити за пилинг коже, купање или у кухињи, за прање судова без додатних абразива.
У мојој башти расте и артичока, медитеранска биљка, из породице чичка. Артичока је прави деликатес и веома је скупа, чак и у Шпанији, која је њено природно станиште а у исхрани се користи само чашица цвета. Како је у питању медитеранска биљка, људи су били изненађени како уопште успева код нас а ето у Новом Саду је успела да преживи и “домаћих” минус 16.” Такође, веома су се лепо примили слатки и горки пелин и Тамаринд, биљка која им аизузетну нутритивну вредност, чије сам семе донела из далеке Камбоџе. Њен лист се користи у исхрани и сушен и свеж, и у праху а зими мора да борави у затвореном простору јер не може преживети ниске температуре.
Пандемија корона вируса, ову светску путницу зауставила је на домаћем тлу, па је доба ограниченог кретања искористила да на друштвеним мрежама покрене групу, која ће се бавити разменом информација о алтернативном баштованству и истовремено подстакнути људе да се баве нечим корисним и здравим.
“ На морате да имате велику башту да бисте имали свеже поврће на дохват руке. Баште на терасама постале су за кратко време веома популаран тренд међу љубитељима башти који немају тако велики простор, а изненађујуће је колико биљака можете да гајите на само два квадрата отворене или застакљене терасе, наставља Маја.
Башта на тераси Јелене Здравковић
Многи мисле да будући да живе у становима или на местима где је неквалитетно земљиште или зато јер су слабо покретни не могу гајити ништа. То је најчешће заблуда и зато ми је идеја била да кроз група и позитивна искуства и примере добре праксе, докажемо да се може. На сопственом “ зеленом зиду” који уз мало труда можете и сами да направите, можете да гајите мноштво зачинског биља, рузмарин, босиљак, тимијан, мајчину душицу и селен, познатији као вегета, који ће јелу без вештачких адитива, дати дивну арому. Не можете да гајите коренасте биљке, попут шаргарепе али веома успешно, у канти од поликолора или пластичним џаковима, можете да гајите неке врсте кромпира, попут батата. Такође, веома лепо успева и clitoria ternatea или лептир грашак, која је изузетно лековита а цела биљка је јестива. Цвет клиторије користи се за припрему чаја који подстиче природну производњу колагена у организму. Ништа мање није лековита и карела или кинеска горка диња, за коју је потврђено да има јако антиканцерогено дејство и да снижава шећер у крви. Лист биљке може да утоли глад, па је корисна и за регулацију телесне тежине.
Поред путовања и баштованства, Мајина страст су и гљиве.
“Гљиве су ме привлачилие од детињства, одушевљавала ме је њихова разноликост, невероватна места на којима се појављују и брзина којом се јављају. Новосадско удружење, чији сам члан и ПР је једно од најактивнијих у Србији, имамо сјајан стручни кадар и чланство. Увек се радо одазивам позиву мојих пријатеља из Удружења гљивара “Горун” а Дани гљива су једна изузетна манифестациј, добро организована и феноменална прилика за дружење гљивара и размену искуства- наводи нам Маја на крају разговора.