Станислав и Вида Дабић из Ћуприје у свом дворишту, на свега 5 ари плаца узгајају више од стотину различитих биљака. Иако ћете помислити да у овом мору зеленила влада урбани хаос, свака биљка има своје место и разлог зашто је посађена баш на том месту.
Своју зелену оазу, почели су да стварају пре више од пола века, од како су у Ћуприји, свили своје породично гнездо. Како кажу, иако су током свог радног века били заузети послом и одгајањем деце, увек су проналазили времена да се посвете уређењу свог дворишта. Од како су у пензији, поред сопственог повртњака, у коме узгајају органско поврће и зачинско биље, највећи изазов им представљају егзотичне биљке са различитих крајева света, које одлично успевају и на домаћем тлу.
“ Након ваше приче о јапанској каки јабуци, која већ неколико година расте и рађа у нашој башти, људи су некако почели више да обраћају пажњу на наше двориште. Ове године, не можемо да се похвалимо родом какав је био прошле године, јер јој очито ове нестабилне временске прилике нису пријале. Али зато, смокве никада нису понеле више рода, па ће бити довољно и за нас и за пријатеље, додају наши домаћини.
Поред јапанске јабике, у дворишту Дабића усликали смо и омање дрво јапанске поморанџе или кумквата. Ово цирусно воће, купили су пре четири године као двогодишњу биљку, која је прве плодове дала прошле године.
“ Дрво кумквата гајимо у саксији, и поред тога што има изузетно хранљиве плодове, веома је декоративно и у фази цветања, током лета, када се биљка оспе мирисним белим цветићима. Плодови сазревају у позну јесен а биљка је веома отпорна на хладноћу, иако је ми током зиме чувамо у затвореном простору. Плодови личе на мале поморанџе које се конзумирају целе, са кором која има киселкасто-сладак укус, каже Вида Дабић и додаје да су плодове до сада користили само свеже, али да уколико ове године, њихово дрвце понесе нешто више рода, припремиће џем или слатко.
Саднице ароније, биљке која води порекло из Северне Америке такође су заузеле добар део засада у дворишту Дабића. Прошлогодишња берба била је одлична, али ове године бобица ће бити само за потребе укућана, каже Светислав Дабић.
Са поносом нам показује новог члана у колекцији егзотичних биљака – авокадо, који су пратећи упутства за интернета, успели да успешно засаде и произведу у саксији.
“ Било ми је изазовно да покушам да из коштице авокада произведем биљку, и морам да признам да ми се у почетку то чинило немогућим. Из чисте знатижеље, пратио сам упутства и ето, биљка се примила. Након што смо је пресадили у саксију, уз обилније заливање, на стабљици су се врло брзо појавили листови. Дрво авокада достиже висину и до 20 метара, али ми смо задовољни и тиме да смо успели да из коштице узгајимо биљку која успева у неким далеко топлијим пределима, додаје Светислав Дабић уз коментар да се нада да ће за коју годину дочекати и који плод.
Поред дрвенастих биљака са америчког континента, у свом дворишту Дабићи гаје и домаће органско поврће, различите врсте парадајза, паприке и зачинског биља које редовно користе у исхрани. Жале за садницама бреза које су пре коју годину морали да због висине посеку а највише су поносни на прво посађено стабло у дворишту, кестен који је стар готово пола века.
За негу и одржавање ове зелене оазе, потребно је много времена и труда, али за Дабиће који су већ загазули у осму деценију живота, то представља право задовољство. Вида Дабић каже да ужива у својим цветницама, од којих је највећи број вишегодишњих бегонија, мушкатли, различитих врста лозица али да сваке године своју терасу допуни још неком раскошном сезонском цветницом.
“ Највише времена током лета, потребно је за заливање биљака, чак три до четири сата, затим у уклањању сасушених листова и цветова и повременој прихрани, где користим искључиво природна средства. Али, све се то заборави, када јутром, у миру у попијемо кафу на нашој тераси и уживамо у нашој зеленој оази, каже Вида Дабић, са поносом нам показујући своје ручне радове, беспрекорним ситним бодом извезена платна, која како нам каже увек поклања себи драгим људима.
Али то је нека друга прича, коју ћете наћи на овом истом месту. Ускоро…