Сталну поставку Музеја „Хореум Марги-Равно“ Ћуприја чине експонати археолошке, историјске, нумизматичке и етнографске збирке, са акцентом на археолошку, обзиром да се музеј налази на археолошком локалитету античког града Horreum Margi, некадашњег војног утврђења, царске радионице за ковање оружја и “житнице Mораве”.
Прва археолошка истраживања археолошког локалитета античког града Хореум Марги, започета су 60-тих година прошлог века, када је у кругу војне касарне у Ћуприји истраживања спровео Војни музеј из Београда, под руководством његовог кустоса др Драгослава Пилетића. Од тада до данас, истраживања су настављана у неколико етапа а крајем 80-тих година у дворишту музеја пронађени су остаци североисточне куле Каструма Horreum Margi из 2. и 4. века нове ере. Процењује се да је кула, полукружног-потковичастог облика у неколико наврата бивала дограђиван а простирање северног бедема још увек није утврђено али се предпоставља да прати ток реке Раванице све до њеног ушћа у Велику Мораву, где се највероватније бедем спајао са тадашњим римским мостом.
Према речима директора музеја “Хореум Марги-Равно”, Новака Новаковића у сарадњи са Заводом за заштиту споменика Крагујевац, истраживања на овом вредном локалитету биће настављена и током ове године.
Најобимнија археолошка истраживања на овом локалитету рађена су у периоду од 2018. до 2020. године, а током ове године очекујемо интензивирање радова, превасходно уз помоћ Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца и Министарства културе. У оквиру пројекта промоције и заштите културно историјског наслеђа на територији општине Ћуприја, током ове године очекује нас израда пројекта конзервације источног и северног бедема, као и остатака североисточне куле у дворишту Музеја, на основу кога ћемо моћи да направимо план будућих активности и одредимо колика ће финансијска средства бити потребна за наведене радове.
Комплетна територија општине Ћуприја богата је археолошким налазиштим,а од палеолита па све до 19 века. Иначе, читав историјско локалитет се простире на чак девет хектара, али се 80 одсто комплекса налази на територији касарне, што за сада онемогућава даља истраживања – објашњава Драгица Милошевић Јовић, археолог и виши кустос музеја.
Највећи део покретног археолошког материјала који је нађен на овим просторима чини керамика, што је уобичајени налаз ископавања и на многим другим локалитетима. Поред делова керамичких посуда, Музеј баштини делове коштаног накита, попут укосница које су користиле римљанке, чешаљ, наруквице од стаклене пасте и наруквице отворених крајева. Ту је медицински козметички фармаколошки алат, нека врста сонде, лепезастог облика са дршком у облику шишарке, која је могла да служи у медицинске, фармацеутске и козметичке сврхе. Као шпатула, пошто је вишезначни инструмент за каутеризацију, за разне врсте малих хируршких интервенција, у фармакологији за ситњење лекова и прахова а истовремено у козметичке сврхе. Један од интересантнијих налаза је амулет, који је за разлику од амулета од племенитих метала, какви су пронађени на више локалитета у Србији, од олова. Обично су овакви предмети у себи садржали магијско-религијске заштитне натписе, што ће бити веома интересантно када стручне службе дешифрују његов садржај.
Добар део експоната са почетних ископавања током 60-тих година, баштини се у Војном музеју у Београду. У збирци се налази и део одбрамбене опреме – шлем, као и преко 5000 комада римског новца који потиче из оставе са локалитета Хорреум Марги и других налазишта. Поред функције коју је новац имао и има – еквивалент робе, треба имати у виду и она својства која га одређују као културно историјски документ времена у коме је настао. Реч је о римском царском новцу који је, на овим просторима, био у употреби током читаве антике, а ћупријски музеј баштини фолисе са ликовима различитих владара Максимина, Константина другог и Валенса Валентијана , што је директна веза са империјалним натписом града који је посвећен проласку цара Валенса Валентинијана 364. године н.е. а Ћуприја једина, поред Феликс Ромулијане поседује име града у камену.