Народне ношње представљају важан део културног наслеђа и националног идентитета али и дух једног народа. У њиховој разноликости, колориту, мотивима и везу уткана је сва аутентичност и традиција једног народа.
Овогодишњи Међународни фестивал фолклора у Исакову, био је прави шарени мозаик плесова, песама и народних ношњи словенских народ. Поред неколико фолклорних ансамбала из Србије, пред публиком су се поклонили и чланови играчких ансамбала из Румуније и Бугарске. Поред вешто и уиграно изведених кореографија, енергије која је просто исијавала са бине, посетиоци су били у прилици да уживају и у живописним народним народним ношњама ових народа.
” Румунска национална ношња остала је непромењена кроз векове. Основа је бела кошуља, са раскошно извезеним рукавима, стегнута у струку појасом, платненим или кожним. Преко кошуље жене носе обавезну кецељу, док мушкарци носе прслуке. Ношња коју носимо стара је око двадесетак година а наше фолклорно друштво баштини и ношње које су старе и више од једног века, представили су нам се гости из ансамбла Мугорашолаиз Бистрице.
Гошће из Бугарске са поносом су нам показале раскошну девојачку одежду, у којој доминирају бела, црвена и црна боја, које симболизују живот, плодност и чистоту. ” Женска ношња своју целину добија украсима за главу а девојке, у традиционалној бугарској култури не покривају косу, већ је исплетена у мноштво плетеница и украшена цвећем, украсним тракама, вуненим гајтанима ,перлама и дукатима.Ова ношња има украсе који су слични украсима влашке народне ношње, попут пера уденутог у косу, кажу представнице КУД Имане из Софије.
Да је музика универзални језик и да се народи да словенском душом лако разумеју, уверили смо се и сами.
Фолклор је како етнолози кажу, невербални начин комуникације. Кроз игру човек исказује своја осећања, тугу, радост, полетност, а све то пренели су нам ови млади људи уз обећање да се видимо и догодине.