Село богате историје, спортске традиције и успешних малих привредника, тако бисмо у најкраћим цртама описали Крушар. Ово равничарско село од Ћуприје је удаљено 12 километара и позиционирано је на десној обали Велике Мораве. Први пут се као насељено место помиње у Раваничкој повељи, као село Доња Буковица а под именом Буковач, насеље се појављује у првом турском харачком попису. Иако легенда каже да је село добило име по крушкама које су мештани већином гајили, истина није далеко од предања, јер се последњих година све више мештана опредељује за ову грану пољопривреде, а воћарство се у овим крајевима враћа на старе стазе.
Село је у ранијем периоду било лоцирано ближе реци а према доступним подацима насеље се простирало и са друге стране Мораве, о чему у прилог иде податак да многи мештани и данас на том потесу имају имања, до којих су до скора стизали скелом.
У центру села, на најлепшој парцели коју је селу поклонио мештанин Јеврем Пантић,1936. године, саграђена је црква Светог пророка Илије. Црква је подигнута у доба краља Петра II Карађорђевића а прилоге за њену изградњу дали су сами мештани уз свесрдну помоћ свештеника Стојана СТ. Крстића, тадашњег народног посланика. Две године након тога , црква је и освештана. У црквеном летопису стоји забележена прича да се негде у атару села, налазе темељи цркве Светог Романа, које ни до данашњег дана, мештани и свештенство цркве нису успели да пронађу. Зато су и темељи цркве Светог Илије освештани на дан Светог Романа. На самом улазу у цркву, расте винова лоза. Према речима свештеника, стара је колико и сама црква, а село прича причу, да ју је засадила унука Јевремова и од тада до данашњих дана, расте и рађа.
Преци Крушараца су учествовали у свим важнијим историјским збивањима која су задесила Србију. Црква Светог пророка Илије има улогу спомен-костурнице из Првог светског рата, једне од свега пет те врсте у Србији. Скоро 80 година, спомен костурница није била отворена за посетиоце. На иницијативу чланова месног црквеног одбора и мештана Крушара, коју је подржала локална самоуправа, костурница је отворена у оквиру обележавања 100 година од ослобођења Ћуприје у Првом светском рату. У спомен костурници чувају се посмртни остаци петоро војника – бранитеља положаја у близини села Крушара приликом повлачења српске војске 1915. године. Приликом реновирања костурнице није пронађена ниједна идентификациона плочица, односно матрикула војника. Са земним остацима ратника, похрањени су један бајонет и један прстен.
Забележен је податак да је у Крушару још давне 1889. године постојала основна школа да би 1909. године у селу била основана и прва читаоница. Крушар је село богате спортске традиције. Давне 1906. године у селу је основано Соколско друштво “Соко” чији су спортисти, претежно гимнастичари, учествовали на бројним слетовима а спортску традицију са ништа мање успеха, наставља Фудбалски клуб “ Моравац”.
Последњих година, све активније је КУД “Крушарска младост” које се бави очувањем традиције, обичаја и народних игара. У селу су поново оживели сусрети фолклорних ансамбала, на којима многобројне фолклорне и певачке групе, представљају изворну традицију својих крајева.