Милан Миловановић из Буковца код Деспотовца има под шљивама 4,5 хектара, а део тог шљивика стар је чак шест деценија. Посађено је 1.700 стабала сорте чачанска родна, чачанска лепотица, чачанска рана, стенлеј и стара црвена ранка.
– То је воћњак породице моје супруге Светлане у суседном селу Ломница, стар око 60 година. Дуго година није рађао па сам решио да пробам да га обновим. Од једног човека чуо сам како је подрезао стабла, односно урадио корекцију. Када сам видео његов воћњак, охрабрио сам се. Пре 20 година вратио сам стабла у основни облик, односно оставио само централно стабло са малим, бочним гранчицама. Од њих су се развили нови млађари. Стабло на тај начин може да се занови на сваких 25 година – каже Миловановић.
Овај воћар, коме је узгој шљива углавном хоби јер живи у Шведској, каже да нико није веровао да ће воћњак тако лепо сам да се ревитализује.
-Већ на пролеће воћњак је букнуо са млађарима. После подрезивања, воћњак је почео да даје род већ друге године. Касније сам га подмладио новим садницама чачанске сорте. Поносан сам што сам то успео да урадим јер нисам професионални воћар – каже Милан.
Род шљиве, каже, варира из године у годину, у зависности од временских услова.
-Ова година била је одлична, нарочито за чачанске сорте. Много боља него прошла. Ове године род је око 70 тона док је прошле године шљива подбацила у целој деспотовачкој општини и готово је нико није имао. Прошле године сам имао око 17 тона шљиве. Задовољан сам приносом, а једини проблем је како наћи радну снагу јер нико неће да ради -истиче Милан.
Шљиве углавном продаје на велико хладњачарима а нешто остави за себе како би направио ракију.
-Пре девет година испекао сам 514 казана ракије јер је цена шљиве била веома мала. Једне године сам продао за 17 динара по килограму јер сам већ био уговорио продају. Прошле године сам сав род продао једном хладњачару за 50 динара по килограму. Откупљивач је извози у Канаду, Немачку и Белгију – истиче Милан.
Да су Миланове шљиве добре говори и податак да је три пута био првак у квалитету шљиве на такмичењима у Жабарима које организују хладњачари. Милан једини у овом крају има крупнородну руску џанарику.
– Засадио сам 10 стабала у Ломници и 20 у воћњаку у Буковцу. Ова шљива је веома сочна и има доста „меса“. Слична је брескви и зато представља базу за прављење сока од брескве. Крупна је, плодови су величине лимуна. Одлично рађа и отпорна је на болести и штеточине па зато не мора да се прска. Уједно је и добар опрашивач. Нема много улагања у узгој џанарике, само треба водити рачуна о орезивању, нарочито првих година. Плодови сазревају у другој половини јула или почетком августа.Од ње не може да се добије квалитетна ракија, нема шмек као на пример ранка. Али је зато добра за сок, компоте и џемове -каже Миловановић и додаје да је џанарика ретка код нас.
Текст и фотографије: Јелена Лукић