Ако сте новинар са слабим предзнањем о риболову, онда је припрема за причу о риболовачком купу и разговору са дугогодишњим риболовцима преко потребна. Одмах на старту објасниће вам да је “ лош дан за пецање, бољи од доброг дана на послу”, па ће вам бити много јасније, зашто устајање у цик зоре и поглед прикован на површину воде, никоме од њих не пада тешко.
Рибарско подручје Велике Мораве, коме припада и приобаље реке у општини Ћуприја, одувек сe користи за рекреативни риболов. Пре четири године, на иницијативу Удружења рекреативних риболоваца “Вараличар” из Ћуприје, обале Велике мораве, средином септембра походе бројни риболовци, вараличари и фидераши из читаве Србије и окружења, како би присуствовали такмичарској манифестацији под називом риболовачки “Мост купу”. Са обе стране реке, на стази дугој око километар и по, у акцију надмудривања грабљивица вештачким мамцима, ове године упустило се око 70 риболоваца, тачније вараличара, од којих су многи превалили пут од преко 500 километара, преко границе, како би превасходно испоштовали своје пријатеље.
Е ту заправо почиње и завршава се свака полемика и прича о риболовцима. За оне који су заљубљеници у техничке податке, дужину рибе, количину улова, тежину упецаног сома првопласираног такмичара, овакви подаци уредно су прибележени од стране судија и уписани у званичне листе такмичења “Мост купа”. За нас, најјачи утисак, била је срдачност, поштовање и дружење које ови заљубљеници у реку и природу, пружају једни другима, без трунке ривалитета и сујете. Додуше, риболовачке приче и кул опаске о улову, се не рачунају.
Вараличари су како кажу посебна “фела” риболоваца. Како би дошли до улова, који се одмах потом и врати у реку, препешаче добар део обале, провлачећи се кроз шибљике и грање дрвећа, али и то никоме од њих не пада тешко. Надмудрити рибу није једноставно, а ово одлична прилика да се вештачке варалице испробају, препоруче и надограде.
Ове године, ћупријски “Мост куп” имао је никад више младих посетилаца, деце која су првог дана манифестације уживала у чарима реке, покушајима да забаце штап и можда упецају коју рибу и радионици, на којој их је вајар Зоран мојсински, у свету риболоваца познатији као врхунски креатор малих варалица, упознао са поступком израде варалица. Деца пресрећна, плажа крај Велике мораве никад лепша а риболовци задовољни. Какав добар почетак.
Такмичарски дан, односно јутро донео је озбиљну причу, о којој ћете до танчина читати на порталу https://mojaribolovackaprica.rs/из пера новинара и још искуснијег риболовца Владимира Милојевића. За нас, слика дана било је то што смо присуствовали једном улову и враћање истог у реку. Јер спортски риболовци то тако раде.
Тиха и питома Морава је угостила врхунска имена у свету вараличара, од којих су многи како нам рекоше, риболовачку срећу окусали на познатим језерима и рекама Европе и других континената, а требало би нам доста времена да побројимо све титуле које су на оваквим и сличним такмичењима освајали. Награде и признања додељена су победницима, најмлађим риболовцима и дамама, које су својим уловима могле да стану на црту господи, која ће по логици ствари, и даље веровати да су лов и риболов, од памтивека мушка обавеза и “гушт”.
Дан су завршили дружењем и обећањем да се у најскорије време виде, на неком новом месту, крај неке друге реке, кеја или језера. Већ наредне године, заказали су наставак риболовачке приче зване “Мост куп”, на овом истом месту, у још већем броју. Јер до тада ће неки нови дечаци, који сада забацују удицу на ушћу Раванице у Мораву, и верују у риболовачку срећу, стасати да постани чланови удружења ћупријских вараличара и стану раме уз раме са искусним риболовцима.
