“Прођох Левач, прођох Шумадију, ал не нађох за себе девојку…
Шаренило народних ношњи, осмеси, младост и полетност, тако се једноставно може описати једна од најстаријих саборских манифестација у централној Србији. Ако нас очи не преварише, нигде лепших ношњи, ни бољих здравичара а ни лепших девојака, но крај Каленићке реке ми не видесмо.
Ове године 52. по реду сабор “Прођох Левач, прођох Шумадију” окупио је велики број културно-уметничких друштава, изворних фолклорних група и ансамабала из свих крајева Србије који су показали сву раскош изворног појења и игара из читаве Србије. Традиционално, посетиоцима су представљени и производи домаће радиности док је стара левачка јела припремило пет удружења, Слатки залогај, Лепота Левча, Канцеларија за младе Рековац и Ђурђевак из Босне и Херцеговине.
И ове као и претходних година, посебну атракцију представљло је надметање за најдужи брк Сабора, најдуже плетенице, најлепше саборице и најлепше очуване мушке и женске народне ношње, као и такмичење здравичара.
Најдуже плетенице у категорији девојака старијих од 15 година имала је Милена Лукић из Јагодине, која је до сада већ неколико пута освајала ову тутулу, а њене кике сада су дуге чак метар ипо. У млађим категоријама најдуже плетенице имале су Сара Joвановић из Кавадара(68 цм) и Дарија Јованчевић из Велике Плане (139)
Кажу да су левчанке најлепше девојке. Тутула најлепше саборице ове године припала је Анастасији Милетић из Рековца. Прва пратиља је Ана Зарковић из Коњуха а друга пратиља Драган Крсмановић из Велике Ломнице. Најлепшу женску ношњу понела је Невена Васиљевић из Велике Ломнице а најлепшу мушку ношњу понео је Дамјан Петровић из Крушевца.
Опака битка водила су речима, у благосиљању здравицама. Чутура увис, па громким гласом изговорена здравица донела је Бративоју Огњановићу из Раче звање најбољег здравичара. Не само да вичан у беседништву, Бративоје са поносом негује своје брке, а дужина брка од 68 цм била је довољна за титулу најдужег брка Сабора.
Први Левачки сабор одржан је пре равно 53 године у Белушићу. Сабор који смело гази у шесту деценију постојања, првобитно је био замишљен као надметање у народном вишебоју и такмичење певача аматера, да би се након неколико година у програм уврстила и промоција изворног народног стваралаштва. Од 80. године Сабор се угњездио подно манастира Каленић и ту се одржава и данас.
Покровитељи манифестације су Општина Рековац и Министарство културе и информисања.