Чудновата топографија места, сеновита комбинација питомих котлина и шумовитих огранака Кучајских планина, скривених крашких врела и пећина, стиснутих у загрљај вековне задужбине Цара Лазара, краснописом су уписали село Сење на верску, историјску и туристичку мапу Србије. Као Горња и Доња Сена, насеље се прву пут спомиње у Раваничкој повељи, којом је кнез Лазар, својој будућој задужбини манастиру Раваница, даривао више насеља у окружењу.
Постоји неколико легенди о пореклу имена Сење, али је најприхватљивија да је село добило име по стоговима сена којих је на околним ливадама било у изобиљу. Природа није штедела када је ово село даривала свим благодетима. У атару села многобројни су извори питке воде а и данас најиздашније је извориште “Врело”, које се налази на самом путу ка манастиру кроз село.
Некада је у селу било неколико воденица, које су називане према власницима, манастирска, Пајицка, Симина… Највише их је било у поседу манастира а данас о неким прошлим временима, сведочи “Миленкова воденица” чије се воденични точак још окреће. У Раваничкој клисури, надомак манастира, налази се камени масив, Галичина стена а на 3 километра од овог потеса, према Сењском руднику, два истоветна моста, у народу позната као “Две сестре”. Легенда каже да су на овом месту, бежећи од Турака две сестре скочиле са стене у реку, да сачувају своју част. Можда више но сва остала села општине Ћуприја, Сење има невиђене потенцијале за развој туризма, не само верског, већ и планинског, излетничког и авантуристичког. У топографске и туристичке карте, унете су и многобројне пећине, од којих је најпознатија и свакако најатрактивнија Раваничка пећина, чија се дворана завршава омањим језером, у које урања таваница пећине. Клисуру пресеца река Раваница, чије су шумовите обале посебан украс крајолика, који се стрмо издиже и стапа са непрегледним четинарским и листопадним шумама које окружују један од најлепших манастирских комплекса у централној Србији.
Манастир Раваница
Предање каже, а књиге баштине, да је Кнез Лазар, надгледајући изградњу цркве, говорио да се смртног часа не боји јер зна да ће у миру и спокоју почивати навечност, крај бистре реке, у сени столетних стабала, винограда и воћњака.
Манастир Раваница, са црквом Вазнесења Господњег, подигнута је између седамдесетих и осамдесетих година XIV века. С обзиром на време када је подизана, Раваница је грађена као утврђени град. Најпре је започета градња пирга, а затим је формиран одбрамбени појас који је био повезан са кулама. По својим архитектонским обележијима, црква је родоначелник Моравског стила, са тролисном основом грађевине и модела крста са пет купола. Манастирски комплекс, поред цркве, сачињавали су пирга, трепезарија, манастирске ћелије и остале економске зграде. Манастирска порта је беспрекорна, и неки необјашњив мир и спокојство осетићете чим закорачите на ово свето тле.
Раваница је била рушена и паљена неколико пута, при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Животопис цркве највише је оштећен па је добар део зидова без фресака. Многе преостале композиције су избледеле, отрвене са зидова, али оне које сведоче о страдањи и величају живот, на посетиоце остављају снажан дојам. Посебно је упечатљива скулптурална орнаментика стилизованих биљних мотива и зооморфних детаља, међу којима на северном зиду припрате, доминира грифон, заштитник и симбол божанске снаге. У цркви Вазнесења Господњег, у кивоту, похрањене су мошти Светог Кнеза Лазара, којима на поклоњење долазе верници из свих крајева земље а манастир постаје место ходочашћа које негује и чува култ великог кнеза Лазара.
У самом центру села, на само 1,5 км од манастира Раваница, налази се прво регистровано сеоско домаћинство, Етно кућа “Даница”. Ушушкана у сени великог ораха, кућа породице Стојковић, право је место за оне који желе да побегну од градске вреве, забораве на време и уживају у домаћој храни. Кућа је погодна за боравак појединаца, парова и породица са децом а ентеријер ове стогодишње лепотице, комбинација је рестаурираних комада намештаја и савремено опремљеног простора у коме гостима ништа неће недостајати. У овој оази спокоја и мира, након обиласка туристичких дестинација у околини, уживаћете у домаћим специјалитетима и органским производима. За љубитеље планинарења и дугих пешачких рута, изнад манастирског комплекса налази се обележена туристичка пешачка стаза, која води кроз шумовите пределе Кучајских планина, поред викенд кућа и ловачких чека а поглед који се прижа са видиковца, једноставно се мора доживети.