Овогодишњи 52. Сусрети Рудничана још једном су на рудничкој калдрми у Сењском Руднику окупили бивше и садашње Рудничане, оне које је живот одвео далеко из колевке рударства али који Сењски рудник никада нису заборавили. Они који своје најбоље године живота везују за рудник са сетом се сећају година када је у овом малом рударском месту живела Југославија у малом, када се дружило, стварало, градило и поштовало. Данас само њих неколицина лагано, негује сећање и забораву не да пријатеље и како кажу своју младост проведену у Сењском Руднику.
Почетком 60-их година прошлог века у Сењском Руднику живело је више од 1500 људи, а како се некадашњи рудничани сећају овде је радило више од 70 лекара, инжењера, високошколованих кадрова који су своје знање стицали на високим школама у Паризу и Бечу. Зато су и и ово живописно рударско насеље својевремено звали “мали Париз”.
“Овде је на пет места организован дочек Нове године и увек се тражила “карта више”. Било је ту и неких “Звезданих ноћи”, матинеа, а четвртком и суботом је нарочито било весело и пуно људи из целог Поморавља”, присећају се даме.
Сењски Рудник једино је рударско налазиште у коме од настанка ниједног тренутка није стала експлоатација и производња угља. Идеја о одржавању “Сусрета Рудничана”, као догађаја који млађим нараштајима треба да остави у аманет причу о граду у малом који је важио за једну од полазних тачака индустријализације у бившој Југославији, родила се једног топлог јулског дана давне 1972, и отада па до данас сведоци сјаја “малог Париза” и њихови потомци неизоставно се састају сваке године.
Сењски Рудник је најстарији угљенокоп у Србији који још увек ради, а уједно и место на ком се налази једини музеј угљарства у нашој земљи. Кроз ФК “Рудар”, који постоји од 1923. године, су током година и деценија продефиловали многи таленти, а ако констатујемо да су Партизан и Црвена Звезда основани после Другог светског рата, онда ће Вам бити јасно да говоримо о једном од најстаријих фудбалских клубова у овом крају, који наредне године обележава читав век постојања.
У знак сећања на Рудничане који више нису међу живима, на зиду помена и ове године, откривене су спомен плочице и минутом ћутања одата почаст онима које ово место никада неће заборавити.
Ревитализација Сењског Рудника започета је пре скоро деценију ипо а у оквиру прве фазе пројекта реконструисан је и рестауриран Александров поткоп, Музеј угљарства, Машинска радионица и зграда парне машине са торњем и постројењем која више од 150 година спушта рударе у јаму. Сењски Рудник своју будућност види у туризму. До тада рудничком калдрмом лаганим кораком враћаће се у детињство и младост, они чије срце и душа одавде никада нису ни одлазили.
