Рана средњевековна епоха српске историје, слови за најтајанственију епоху, јер постоји најмање писаних и материјалних трагова који датирају из периода од 7. до 10. века. То је доба када је на рушевинама античког света израстала Европа какву и данас препознајемо и када су многи данашњи народи први пут ступали на историјску сцену, док су неки други заувек нестајали. За нас је значајно да Срби спадају међу оне словенске народе чије се име међу првима јавља у изворима, а неки од кључних догађаја за нашу историју, као што је примање хришћанства и почеци писмености, одиграли су се управо у том раздобљу, каже археолог Марко Николић, аутор књиге “Српске земље пре Немањића”.
“ Ради се о важној и занимљивој епохи у којој су се одиграли неки од кључних догађаја у историји Европе, као што су освајања Карла Великог и настанак Франачког царства, словенска експанзија на континенту, формирања политичких организација и примање хришћанства. Треба напоменути да се међу најстаријим познатим владарима из овог периода помиње управо име српског владара, кнеза Дервана из 7. века. Такође, спомињу се и српски владари из најстаријих династија, попут кнеза Вишеслава, Властимира, Мутимира и других, који су владали од 7. до 10. века, каже аутор.
Двогодишњи истраживачки рад, резултирао је низом нових сазнања међу којима је и откриће постојања низа цркава које представљају најстарије познате такве грађевине у словенском свету, нарочито током 8. века.
“ То сведочи да су Срби прихватили хришћанство раније него што се до сада веровало. Један од најизузетнијих налаза који дартира из последњих деценија 8. века, свакако је крстионица кнеза Вишеслава, камени објекат великих димензија на коме стоји натпис где се помиње кнез Вишеслав, и као такав слови за предмет врхунске уметничке вредности своје епохе и представља најлуксузније налазе међу Словенима тог доба. Ту су и интригантни налази старогерманских слова, руна, на простору најстаријих српских земаља“.