Оштро око и сигурна рука најстаријег ловца у крају
Миле Ђорђевић један је од најстаријих, најискуснијих и сигурно најцењенијих ловаца Ловачке секције из Супске.Међу супљанским ловцима, његово име изговара се са великим уважавањем и поштовањем. И не само међу ловцима.Чланску карту матичног ловачког друштва добио је још давне 1963. године, и до данас је се није одрицао. Припада оној групи посвећеника који никада нису напуштали ловачку секцију, а последњих година са поносом носи значку почасног члана ловачког друштва. У лову је, каже, уживао. Читав свој живот посветио је лову, а пушку која га служи више од пола века, ни за какве новце не би продао.
“ Први пут сам изашао да полажем тест за ловца чим са дошао из војске, 1958 године. И пао сам. Нисам могао да се сетим како се зове ружа роговља срндаћа. Ал сам зато већ наредни пут из цуга положио, са поносом каже ова времешна старина. Добро памти дан када је купио прву пушку. “ Прва ми је пушка била једноцевка. Платио сам је 6.000 динара, али нисам био њоме задовољан. Ставим је на раме а она опали сама. Ни друга није баш била најбоља, све олово баца у страну. Е онда сам од једног капетана из Ћуприје купио руску, двоцевку. Сећам се платио сам је тада више од 40 хиљада и ево већ исто толико година, од ње се не одвајам, каже деда Миле.
Животни век провео је на њиви и на грађевини, где је од малена помагао оцу предузимачу. Дешавало се каже, да недељом кад сви одмарају а ловни је дан, газда понуди дуплу дневницу да се посао на грађевини заврши. Ма нема тих пара због којих би лов пропустио, каже миле уз осмех да се и његова супруга временом помирила са тим да је недеља, како је и речено, дан за лов. Како то обично бива, сваки ловац с великом љубављу прича и о својим псима, па тако и Миле.
“ Без доброг ловачког кера, у лов се не иде. Џаба ти добра пушка, кад дивљач нема ко да тера. Имао сам немачког птичара, поживео је 12 година а у лову му није било равне. Нас двојица се из лова, без улова враћали нисмо.
Љубав према лову, пренео је и на унуке и праунуке. За наследнике каже не брине, а док га здравље и ноге служе, лов неће пропуштати.