od strane Јасмина Бранковић | 10. мар 2022. | Блог
Виђам их често. Њих двоје. Увек заједно. Године су за њих одвећ прецењена ствар. Дани, драгоценост. Не познајем их. А сваки пут ми се поглед прикује за њихова леђа док лаганим кораком, уз учтиво климање главом, прођу крај мене. Виђевала сам их у неким годинама...
od strane Јасмина Бранковић | 2. мар 2022. | Блог
Кућа је као у већини топличких села грађена на пола дворишта. Уз друм никако. Народ каже не ваља, ем прашина са сокака, ем, ене, очас ти се неко на прозор у недоба накачи. Памтим, високу наткривену дрвену вратницу са широким стубовима од ређаног камена из потока, кроз...
od strane Јасмина Бранковић | 25. феб 2022. | Блог
Не сећаш се мила, ниси се за живота њеног ни родила..ал треба да знаш. Да упамтиш, имала је троје деце, једно је по рођењу изгубила…ово двоје, ето, расуло се на две стране света. Све дала, сама остала. Отац и ћерка. Провлаче се међ гробним местима загледајући...
od strane Јасмина Бранковић | 24. феб 2022. | Блог
Повише села, на косини изнад аутопута, тамо лево, од Митиног забрана, пружио се виноград. Леп, здрав, не баш тако млад ал и даље родан. Некада је добар део брда и винограда на његовој сунчаној страни, припадало једној од већих сеоских фамилија. Како су стари копнили,...
od strane Јасмина Бранковић | 23. феб 2022. | Блог
Ноћас сам сањала кућу. Друге људе, прозоре и високу зидану ограду. Ништа моје. Погађала сам се и објашњавала да је то моја окер кућа, и ко им је дао право да скину окапнице и посеку руже, јер нису њихове. Нико ме слушао није. Тражила сам погледом високи дуд, тужни, са...
