Тишина са мирисом кафе

Тишина са мирисом кафе

Ранили су јутром већ у 6, као да некуд журе и да посла има превише. Можда га је и било, док су деца стасавала, кућа ницала, али у годинама након “зрелих”, могло се који сат дуже и одморити. Јутра са мирисала на кафу испијану из малих шољица са златним...
Сингерица

Сингерица

Пут од кућног прага дома подно Јастрепца до куће у Теслиној у Параћину, мерио се свиме, а најмање километрима. Мој деда, леп, наочит, поткивач, најбољи у селу, ожени најлепшу, ћерку Тиосављеву, Босиљку.  У заједнички живот уградише поштовање, по коју свађу, љубав,...
Туга на грао

Туга на грао

Носила је неку тиху грао тугу. Чини ми се да јој се годинама након неких великих туга у њеном животу, та сетна грао уселила не само у орман, него и у душу. Тада то, искрена да будем и нисам примећивала, јер ми неке младе године и искре у очима то нису дозвољавале....
На клик од сећања

На клик од сећања

Говорила ми је “Око моје, нећу те тужну..све то дође, прође, па ти је после смешно, а биће година за бриге колико ти воља. Ајде, насмеј се”. Моја Боска, који разред основне ал свака јој златна била. Ломиле су је кроз живот неке велике туге. Са некима се...
Млада

Млада

Нас две. Гледале смо се преко рамена насмејаног лица девојке која се радује својој удаји. Сетих се да сам је пре само који сат критиковала да се млада сузама не испраћа а ево сад смело газим своју реч. И није ме стид. Плачем због њене среће, због своје сете, због ове...
Само душа да ти не усахне

Само душа да ти не усахне

Болничка чекаоница….Седим и чекам…Пребирам по глави неке поситнице, да убијем време и сакријем нервозу чекајући неког свог. На клупи до мене њих две, бака и унука. Причају о њима знаним људима, мало ћуте и гледају у врата хоће ли се лекар појавити....