Блог

Ранили су јутром већ у 6, као да некуд журе и да посла има превише. Можда га је и било, док су деца стасавала, кућа ницала, али у годинама након "зрелих", могло се који сат дуже и одморити. Јутра са...

Пут од кућног прага дома подно Јастрепца до куће у Теслиној у Параћину, мерио се свиме, а најмање километрима. Мој деда, леп, наочит, поткивач, најбољи у селу, ожени најлепшу, ћерку Тиосављеву,...

Носила је неку тиху грао тугу. Чини ми се да јој се годинама након неких великих туга у њеном животу, та сетна грао уселила не само у орман, него и у душу. Тада то, искрена да будем и нисам...

Говорила ми је "Око моје, нећу те тужну..све то дође, прође, па ти је после смешно, а биће година за бриге колико ти воља. Ајде, насмеј се". Моја Боска, који разред основне ал свака јој златна била....

Нас две. Гледале смо се преко рамена насмејаног лица девојке која се радује својој удаји. Сетих се да сам је пре само који сат критиковала да се млада сузама не испраћа а ево сад смело газим своју...

Болничка чекаоница....Седим и чекам...Пребирам по глави неке поситнице, да убијем време и сакријем нервозу чекајући неког свог. На клупи до мене њих две, бака и унука. Причају о њима знаним људима,...

Виђам их често. Њих двоје. Увек заједно. Године су за њих одвећ прецењена ствар. Дани, драгоценост. Не познајем их. А сваки пут ми се поглед прикује за њихова леђа док лаганим кораком, уз учтиво...

Кућа је као у већини топличких села грађена на пола дворишта. Уз друм никако. Народ каже не ваља, ем прашина са сокака, ем, ене, очас ти се неко на прозор у недоба накачи. Памтим, високу наткривену...

Не сећаш се мила, ниси се за живота њеног ни родила..ал треба да знаш. Да упамтиш, имала је троје деце, једно је по рођењу изгубила...ово двоје, ето, расуло се на две стране света. Све дала, сама...

Повише села, на косини изнад аутопута, тамо лево, од Митиног забрана, пружио се виноград. Леп, здрав, не баш тако млад ал и даље родан. Некада је добар део брда и винограда на његовој сунчаној...